Posmatrajući fenomen permanentnog jaza iz godine u godinu između proizvođača malina i lica koja formiraju otkupnu cenu pitam se da li je to jedini put ili je naš pristup rešavanju ovog problema pogrešan.

Da li smo uradili sve što je u našoj moći da naš proizvod ne kontroliše neko drugi?

Ono što ne mogu da prihvatim jeste da je bacanje i obezvređivanje sopstvenog proizvoda jedini model borbe i da je odustajanje jedini put.

Promena mora da se desi, a ta promena je naša svest. Svest o tome da su radnje povezane i da su reakcije lančane. Razumevanjem svih karika između sebe jačamo lanac i činimo ga na duže vreme izdržljivim.

Svaka promena mora da počne od nas samih. Meni kao kuvaru su proizvođači neophodni. Bez njih posao u kom uživam nije moguć. Ako to uviđam logučno je da počinjem da poštujem svoje strateške saradnike. To poštovanje očekujem da bude uzvraćeno. Poslovna interakcija zasnovana na uzajamnom poštovanju je stabilna i odolova turbulencijama na tržištu.

Ako se ozbiljno bavimo proizvodnjom, naš fokus ne može da se zadrži isključivo na proizvodnom procesu. Mreža plasmana sa rezervnim opcijama je temelj stabilne proizvodnje. Proizvesti, a ne umeti plasirati je nezahvalna pozicija za koju možemo da krivimo najviše sami sebe.

Nije realno svake goodine kretati istim putem i očekivati da se nešto promeni samo od sebe. Mora da dođe do promene puta.

Ako sam proizvođač malina, moja prodajna cena mora da obezbedi pokrivanje proizvodnog troška i racionalan profit od kog moja porodica, saradnici i ja možemo da živimo. Ta cena mora da bude racionalna, zasnovana na proizvodnim, poslovnim parametrima  i da poštuje sledećeg u lancu.

Ako se bavim preradom malina ne mogu da se radujem neracionalno niskoj ceni moje osnovne sirovine. Ne smem da to posmatram kao benefit gde se meni obara proizvodna cena i otvara mogućnost za povećanje moje profitne stope. Tim postupkom bih direktno ugrozio sopstveni posao jer bih zanemario njegov temelj, a to je stabilno snabdevanje malinama.

Ako prodajem krofne sa džemom od malina, ne mogu da se radujem neosnovanom obaranju otkupne cene maline i ako će to možda uticati na pad cene džema. Što će da umanji moj proizvodni trošak i omogući da moj profit bude veći. Ne mogu to da radim jer dugoročno urušavam temelj mog poslovanja. Cena koja ne opravdava proizvodnju vodi gašenju malinjaka što ugrožava proizvodnju za mene neophodnog džema.

Gašenje malinjaka smanjuje ukupan kvantitet, a to vodi rastu cene do mere da malina postane interesantna samo za inostrana tržišta.

Da li uviđamo da su radnje povezane, a reakcije lančane?

Jedan od najboljih kuvara sveta Massimo Bottura je 2012 godine demonstrirao moć zajedničkog delovanja. U maju mesecu 2012 veliki zemljotres je zahvatio regiju Emilia-Romagna. U tom zemljotresu je oštećeno 360.000 kotura poznatog parmezana. Razmera štete je ugrozila celokupnu proizvodnju ove regije, a posledice propadanja parmezana bi bile fatalne za ovu industriju. Bila je potrebna brza i kreativna intervencja kako bi se ubrzao plasman oštećenog parmezana i na taj način sprečilo njegovo propadanje. Kreiranje jela u čijem je sastavu ova plemenita namirnica i apel na kolege širom sveta da se priključe spašavanju parmezana kroz služenje ovih jela rezultiralo je da je do oktobra iste godine plasirano svih 360.000 koturova što je spasilo proizvođače. Deluje tako banalno i jednostavno….i jeste, potrebna je samo svest!

Vraćamo se na naše maline. Da li smo stvarno nemoćni ili samo lenji i sebični?