Oktobar, mesec Prokupca je prošao, ali zašto bismo o toj magičnoj sorti pričali samo kada se to od nas očekuje…. Kraj godine je period kada možemo sabrati sveukupne utiske o razvoju Prokupca kroz vreme u poslednjih dvadesetak godina.
Prokupac je sorta grožđa za koju slobodno možemo reći da je evoluirala, od sorte za izbegavanje na vinskim kartama do izuzetno poželjne. Isto tako, pre petnaest godina ste mogli na prste jedne ruke da nabrojite vina od Prokupca na tržištu, a danas kada počnete da brojite, sigurno je da može da Vam se desi da neku etiketu slučajno zaboravite. Najveće zasluge za taj razvoj definitivno možemo pripisati srpskim vinarima, hrabrim ljudima sa velikom vizijom.
Veliku zaslugu za približavanje Prokupca tržištu ima svakako jedna od prvih vinarija iz novog talasa srpskog vinarstva, vinarija porodice Radenković. Sa svojom etiketom “Carigrad” počinje da kreira svest konzumenata o Prokupcu kao o sorti od koje je moguće napraviti jako dobro vino. Pre dve godine smo imali čast da gospodin Gvozden Radenković donese u naš restoran i ustupi za jednu profesionalnu degustaciju, više različitih berbi, gde smo imali prilike da budemo svedoci veličine Carigrada.
Šta je zapravo Carigrad?
Carigrad je potes vinograda iz sela Trnavci u aleksandrovačkoj Župi, iz kojeg grožđe Prokupca i dolazi. Prva berba Carigrada za tržište je iz 2001. godine. Kupaža Prokupca i Gamea, tada tradicionalna kupaža iz Župe.
Od 2003. počinje era kupažiranja Prokupca sa Cabernet Sauvignon-om i Merlot-om, a to je ujedno i jedna od istorijskih berbi u Župi uopšte. U kupažama sa Merlot-om i Cabernet-om, vino dobija onu punoću na koju su ljudi navikli do tada, a da pritom Prokupac ne ostaje u senci. Vreme je pokazalo da je prisutnost Cabernet-a i Merlot-a u čaši Carigrada “izbledela”, a da Prokupac sija punim sjajem i nakon 16 godina. Te 2003. vinarija Radenković je svoje revolucionarno izbacivanje vina na tržište iz 2001., sa Prokupcem kao nosiocem, upotpunila novim pionirskim poduhvatom… Bili su prvi koji su započeli odležavanje vina u burićima od srpskog hrasta iz pinterske radionice Đorić. Danas se srpski hrast za odležavanje vina, koristi u značajnom broju, tako da vinariji Radenković moramo još jednom odati priznanje za inovativnost i pokretanje novih trendova.
Pored 2001. i 2003. u sećanju mi je najviše ostao unikat, koji pored toga što nikada nije izašao na tržište, nosi veliku sentimentalnu vrednost za gospodina Gvozdena, a veliki deo te emocije je tada preneo i na mene. U pitanju je vino iz berbe 1997. kupaža Prokupca i Gamea. Nekontrolisana fermentacija, nefiltrirano vino i bistreno ribljim mehurom, poprilično tradicionalni način proizvodnje. Vino koje je Gvozden pravio sa svojom bakom, vinarkom sa zavidnim iskustvom, potomkom starih vinarskih porodica Miljković i Rataja…Sve u svemu, istorija Župe u jednoj boci.
Vina porodice Radenković nažalost, nisu više prisutna na tržištu, a nama ostaje da se nadamo da je gospodinu Gvozdenu ostao dovoljan broj vina u arhivi i da će te boce rasporediti na dovoljan broj godina, kako bismo imali prilike da ispratimo razvoj Carigrada što duže…
Kajmak, Kakao puter, Čvarci, Suva šljiva, Suvo grožđe, Sušeni paradajz
Sirovo, Koštana srž, Kokice&Kikiriki, Paljeni Maslac
Tripice, Kruška
Mesni čaj
Lička basa, Keleraba, Kopriva
Volovsko srce, Domaći pesto, Pena od jagode i paradajza, Maslinovo ulje
Gel Mirođija&Gin Juni 93, Espuma od jogurta
Kruška, Vinjak, Heljda, Zova
